The history of bridge construction is marked by incredible achievements and new technologies that have enabled bridges to become one of the most important tools for bridging cities and countries. Throughout their long history, bridges have managed to influence our culture and improve the way we travel, do business etc. It was a long way from the first bridges to the grandiose constructions. With the arrival of the Ottomans on the Balkan Peninsula, a new specific bridge construction was formed, based on the influence of the Ottoman bridges, but also on the rich tradition of local builders. Remarkable successes were achieved in the construction in the Ottoman period. A considerable number of stone bridges were built in the territory of the Republic of Srpska during that period, which occupy an important place in the construction of that period.
Bejtić, A. (1945). Sokolovićev most na Drini u Višegradu“, Kalendar Narodna uzdanica godina XIII (pp. 148–169).
Čelebi, E. (1967). Putopis, odlomci o jugoslаvenskim zemljama, Svjetlost.
Čelić, D. Ž., & Mujezinović, M. (1998). Stari mostovi u Bosni i Hercegovini.
Ćurčić, S. (2010). Architecture in the Balkans from Diocletian to Süleyman the Magnificient.
Defterdarević, A. (1969). Pravni aspekti spasavanja starih mostova na Trebišnjici, Žepi i Drini“. In Naše starine XII (pp. 61–91).
Gojković, M. (1989). Stari kameni mostovi.
Necipoglu, G. (2005). The Age og Sinan: Architectural Culture in the Ottoman Empire (1539–1588.
No, D. (n.d.). 31 COM 8B.34 of the UNESCO World Heritage Committee.
P. (2013). Rabb,“We are all servants here!’ Mimar Sinan – architect of the Ottoman Empire”. Periodica Polytechnica Architecture, 44(1), 26–36.
Андрејевић, А. (1984). Исламска монументална уметност XVI века у Југославији, Институт за историју уметности, Балканолошки институт.
Андрић, И. (n.d.). На Дрини Ћуприја, више издања.
Гиљфердинг, А. Ф. (1972). Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији.
Динић, М. (1940). Три француска путописца XVI века о нашим земљама“, Годишњица Николе Чупића, књ. XLIX , Београд, 85–118.
Мулалић-Хандан, М., Бабић-Ходовић, В., Татић, К., Хаџиабдић, А., Милојевић, Б., Окиљ, М., & Липа, Ј. (2006). План управљања-Номинација за упис на Листу свјетске баштине Моста Мехмед паше Соколовића у Вишеграду.
Одлука о проглашењу историјске грађевине – Мост “Овчији брод“ у селу Братач, општина Невесиње, националним спомеником Босне и Херцеговине, Комисија за очување националних споменика БиХ. (2018).
Окиљ, М. (2010). Свјетско насљеђе и савремена архитектура – анализа конкурса за изградњу пословне зграде ХЕ Вишеград“, Зборник Пете конференције о интегративној заштити, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС. Бања Лука, 200–211.
Окиљ, М. (2018). Мост Мехмед паше Соколовића у Вишеграду – историјат, обнова, стање конзервације“, Културно насљеђе 1, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС. Бања Лука, 36–45.
Ресулбеговић-Дефтердаревић, А. (1934). Град Вишеград и околица.
Самарџић, Р., Мехмед Соколовић, Б. И. Г. З., & СКЗ, Б. (1971).
(1889). (pp. 65–83).
(1953). Sokolovićeva mosta u Višegradu“ Naše starine I, Zavod za zaštitu spomenika kulture SR BiH (pp. 177–181).
The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.
